Раније су деца прижељкивала чаробни штапић како би њиме могла створити оно што замисле. Данас деци више није неопходна магија из света бајки, већ 3Д технологија.
Како би градиво што више приближиле својим ученицима, а учење учиниле занимљивијим и привлачнијим, пестижне школе у свету прибегле су 3Д технологији. Посебан одјек имале су 3Д оловка, 3Д штампач и 3Д скенер.
3Д скенер
Цртање у три димензије постало је могуће уз 3Д оловку. Она је дизајнирана тако да ствара опипљиве предмете екструдирањем пластике. Било шта што ученик замисли, он у истом моменту може да створи и то у реалном простору. Са друге стране, када наставник говори о нечему што је за ученике апстрактно или не могу да разумеју, са 3Д оловком наставник може то да створи тако да ученицима постане опипљиво и блиско. Овакво средство у настави, сложићете се, заинтересовало би сваког ученика. Исто тако 3Д оловка је осмишљена да подстиче креативност, али и да додатно подстакне ученике који већ имају склоност ка уметности стварања.
Поред 3Д оловке, на тржишту су доступни и 3Д скенери. Њихова способност је да прикупљају тродимензионалне податке, а као резултат дају дигитални модел. Да би модел настао потребно је свега неколико минута а прецизност модела је фасцинантна. Сложићете се, нешто налик овим скенерима, раније смо могли да видимо само у научно-фантастичним филмовима!
Тродимензионално штампање је штампање објеката! Осмишљени предмет се штампа слојевито коришћењем УВ светлости при сукцесивном наношењу материјала. Притом, у овом штампачу сразмерно његовим димензијама и могућностима, може скоро све да се штампа. Тако на пример ученици машинских школа могу видети одштампане делове машина, ученици медицинских школа штампане органе… Могућност су заиста неограничене.
Неки штампачи су чак у стању и да штампају у више боја и истовремено комбинују боје, док се неки користе као потпора при изградњи. Та потпора може се скинути или растопити тако што се заврши штампање и користе се да би придржавала ствари које висе. Овакви штампачи наравно захтевају обучени кадар. Ученицима су углавном доступни продукти 3Д штампања, а самом процесу штампања уче се у нешто старијем узрасту.
Ови уређаји су доступни и на нашем тржишту, а поседују их и поједине школе у нашој земљи попут „Савремене гимназије“ у Београду , „Кликер ИТ Центар“ и друге.
Пројекат „Савремена технологија у настави“ суфинансира Министарство информисања и телекомуникација РС. Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је делио средства.