Светлана Бојковић говорила о телевизији и глуми у оквиру пратећег програма фестивала „Дани Зорана Радмиловића“

У Позоришном музеју у Зајечару, у оквиру пратећег фестивалског програма Дана Зорана Радмиловића, представљене су „Метаморфозе“, телевизијски серијал уреднице редакције за културу и уметност РТС и театролошкиње Оливере Милошевић. Уз ауторку, о серијалу су говорили Александар Саша Милосављевић, театролог и позоришни критичар, и глумица Светлана Цеца Бојковић.

– Телевизија је веома моћан и масовни медиј, јер улази у свачији дом. Сећам се да је Љуба Тадић, који је у позоришту играо Шекспира и Крлежу, у једној хумористичкој серији играо дечака у неким кратким панталонама и надимак му је био Амазонац. И сад он који је играо толике улоге, и Сократа, остао у народу као Амазонац. То је тако. А ја сам остала као Емилија и Антонија из серија „Бољи живот“ и „Срећни људи“ – открила је велика глумица.

Цеца је говорила и о позоришту као свом опредељењу.

– Моје опредељење суштински је позориште, јер то што је позориште мени највише прија. Прво процес рада, који је озбиљан и студиозан. Онда, кад је представа готова и кад је ваша улога готова, ако сте је добро направили, то је задовољство јер имаш комуникацију са живим светом, који јесте да ћути, али ви осећате да они са вама заједно дишу. Осетите тај пулс и сваки пут, колико год да је представа иста, она никада није иста. У томе је чар те неухватљиве комуникације са живим светом. Кад представа почне, то је као кад почне неко музичко дело. Ви се препустите том заједничком доживљају с публиком, без тога се не може замислити театар – објаснила је глумица, која као круну своје каријере сматра награду за животно дело на на Стеријином позорју.

– За себе мислим да сам споро сазревала као глумица. Можете да имате таленат, да будете добри, али у моје време је било другачије васпитање младих људи, ви немате свест о томе да сте добри. Треба вам време и искуство да освестите своје могућности. Наш посао је занимљив и мало је рискантан, јер човек треба да буде здрава и јака личност изван онога што ради, не да би се одржао, него да би напредовао. Ова наша глума, за онога ко тиме хоће озбиљно да се бави, јесте процес који траје целог живота.

Хоћу да одбраним част своје професије

Незаобилазно је било и питање одбране професије, која се, како то каже Светлана Бојковић, брани свуда, на сваком кораку.

– Где год осетим да је нешто нападнута, ја се потрудим да је одбраним. Али она се брани и понашањем у јавности, што је врло важно. Можеш ти бити одличан глумац, одлична глумица, али ти си јавна личност и мораш да васпиташ себе, да у свим својим јавним наступима будеш на цивилизованом нивоу једног васпитаног грађанина, човека који је стварно културан. Мислим да сам изградњом себе саме заслужила да ме се саслуша када хоћу да одбраним част своје професије. Наравно, у нашој професији, као и у свакој другој, нисмо сви исти. Има нас и оваквих и онаквих. Суштина је смисао наше професије и она једноставно мора да се брани свуда, на сваком кораку – закључила је Светлана Бојковић.

Извор- Курир.рс

Фото-ПРОМО