,,Смрт на допусту“ казалишта ,,Керемпух“ из Загреба

Позоришна фестивалска сцена у Зајечару угостила је синоћ глумачки ансамбл Сатиричког казалишта ,,Керемпух“ из Загреба. Они су извели сатиричну комедију ,,Смрт на допусту“, коју је по роману португалског нобеловца Жозеа Сарамага режирао Кокан Младеновић који се први пут у Хрватској поставља на позоришне даске.

Роман је изграђен на једном узбудљивом питању – како би изгледао наш живот када би смрт престала постојати? Како би функционисала држава када би у њој људи једноставно живели вечно? Ауторска представа ,,Смрт на допусту“ није изравна адаптација Сарамагова романа, већ је кроз рад редитеља Кокана Младеновића са слумачким ансамблом, попримила контекст регионалних прилика и тема којима смо свакодневно изложени. Док се у роману приповеда брижљиво одабраним мотивима око којих се плете мрежа ситуација, у представи се исти утисак остварује другим средствима. Нека од њих су брехтовска глума, песме и хумор, који осим из комичних ситуација, произилази из бритких и савремених дијалога по угледу на великане комедије Груча Маркса и Вудија Алена.

У почетку сви славе вечни живот и верују да су подсвесно одабрани народ, али након неког времена схватају како бесмртност није баш економски исплатива. У очај тад падају политичари, доктори, свештеници, медији и представници погребних друштава, па траже хитно решење ове невиђене финансијске и моралне катастрофе. У вртлогу духовитих, бритких, ироничних и мудрих призора, који се у неодољивом апсурду појављују и задивљују нас, схватамо да не постоји тако добра вест коју ми људи не бисмо могли упропастити. Овај Сарамагов роман поседује све елементе које би један предложак за будућу представу требало имати – сјајну причу, узбудљиве обрте, снажне ликове и пре свега брилијантан хумор. Он кроз иронично исмејавање говори о једној држави, њеном религијском и економском механизму и општем расулу када се из свакодневног живота изузме нешто што се подразумева – свакодневна смрт.

Према речима редитеља Кокана Младеновића, Фестивал у Зајечару му је један од омиљених, допада му се и начин на који Зајечарци гледају овај фестивал, то што је сала увек препуна, што публика ужива у магији која се зове театар.

,,Та љубав коју нам публика овде пружа даје нам вољу и снагу да пређемо толики пут од Загреба до Зајечара јер сматрам да публика овде то заслужује. Што се тиче представе, ми смо узели роман и поиграли се са свим линијама које у њему постоје. Не постоји ни једна сцена у представи која није иницирана романом, ма колико је ми надмаштавали. Све смо само превели под данашњим тренутком, тим нашим актуелним друштвеним и политичким изопачењима, као и нашим уочавањем апсурдног и црног хумора у свакодневници у којој живимо. Оно што је мени најдрагоценије је то да су то била два узбудљива и дивна месеца позоришног живота са неким људима који су се сјајно играли позоришта и сигуран сам да се то у представи види“, рекао је на Округлом столу критике редитељ представе ,,Смрт на допусту“ Кокан Младеновић.

 

Награда Зоранов брк за глумачку бравуру припала је Хрвоју Кечкешу за улогу престолонаследника. ,,Велика ми је част носити Зоранов брк. Ипак, мислим да ова награда припада свима нама, целом ансамблу, јер су све улоге савршене и ниједна не одскаче. Тимски рад јесте важан у свакој представи, али у овој чини ми се посебно, од физичког напора до глумачке игре која се протеже кроз комад, и ми овде једноставно једни без других не можемо“, рекао је глумац Хрвоје Кечкеш.

Улогу главне уреднице у вечерашњој представи бравурозно је одиграла Миа Беговић. ,,Улога коју играм је толико морбидна, егоистична, коначно, то је нажалост и продукт данашњег времена и мислим да је то глобални проблем. Јако ми је драго када чујем смех у публици на реченице које су изашле из нашег ансамбла, када чујем да препознају ситуације. То препознавање нас чини јачима.Препознавање правог пута али и девијација које се догађају чак и када не желиш“, рекла је глумица Миа Беговић.

 

,,Зајечарска публика је вечерас била непојмиво инспиративна“, рекао је глумац Вилим Матула.
,,У Сарамаговом тексту је било пуно матерјала за сатиру. Из сатирске игре произишла је трагедија још у старој Грчкој. Тада су људи волели да гледају комедије. А ево у данашње време Градско сатиричко казалиште произвело је једну сатиру у коме се можемо сви препознати. Било је напорно певати, играти на сцени јер је представа заиста захтевна, али у исто време и велико задовољство радити са овим дивним глумцима и свима онима иза сцене који су се потрудили да представа изгледа овако“ рекао је Вилим Матула.

У раду на комаду ,,Смрт на допусту“ уживала је и Инес Бојанић тумачећи улогу диригенткиње.

,,Захвалила бих се редитељу Кокану Младеновићу зато што је дозволио да сви подједнако стварамо ову представу. Свако је нешто своје донео и уградио у игру. Заправо, Кокан нас је повезао јер смо имали разне приче – о смрти, животу, срећи. Та кохезија се догодила између свих нас и довела до тога да представа процвета. Овај комад радо играмо и увек пуни позоришне сале, што нас изузетно радује“, каже Инес Бојанић.
У представи још играју: Јосипа Анковић, Борко Перић,Тарик Филиповић, Ана Марас Хармандер, Карло Млинар, Мирела Видек Храњец и Филип Детелић. Музичку пратњу уживо изводе Франка Маргета (виолончело) и Виктор Чизић (клавир). Превод романа потписује Деан Трдак, а драматургију Дора Делбианцо. Сценографкиња је Ирена Краљић, костимографкиња Марита Ћопоа, аутор музике Ирена Поповић Драговић.

На вечерашњем програму Фестивала ,,Дани Зорана Радмиловића“ је представа ,,Шарлота Кастели“ коју по тексту Мирослава Крлеже и у режији Бранислава Мићуновића, изводи Београдско драмско позориште.

Извор и фото-Темпо радио