Књажевац je град у источном делу Србије, смештен на ушћу реке Сврљишки Тимок у Трговишки Тимок, где ове две реке формирају реку Тимок. Данашње урбано језгро развијено је у подножју планине Тупижница и на обронцима Старе планине, у крају који је током векова био важна тачка укрштања културних, војних и трговачких путева.
Историја Књажевца сеже дубоко у прошлост. Подручје је било насељено још у праисторији, што потврђују археолошки налази из неолита. У античко доба, на територији данашњег града налазило се римско насеље Timacum Minus. Било је то војно и административно средиште унутар римске провинције Мезије. Археолошки остаци тог периода, као што су утврђења, надгробни споменици и предмети од метала, сведоче о важности овог римског насеља.
У средњем веку, овај крај је био део српских средњовековних држава. Прво се налазио у саставу ране српске државе, а потом, током 14. и 15. века, под контролом српских великаша и деспотовине. Турци су освојили овај крај крајем 14. века, и под њиховом влашћу је остао све до 19. века.
Насеље је током османске владавине било познато под именом Гургусовац. Било је седиште кадилука и имало стратешки значај, што је потврђено изградњом Гургусовачке куле, која је током 19. века постала симбол турске репресије. У време Кнежевине Србије, након Првог српског устанка и делимичне аутономије, Гургусовац је прикључен модерној српској држави тек након 1833. године.
Посебан значај у локалној историји има 1859. година, када је по наредби кнеза Милоша Обреновића срушена озлоглашена Гургусовачка кула. У част тог догађаја, и као симбол ослобађања од турске власти, насеље је добило ново име – Књажевац, по кнезу Милошу. Овај чин имао је велики значај за локално становништво и постао важан део колективне свести.
У периоду модернизације Србије, крајем 19. и почетком 20. века, Књажевац је доживео бржи развој. Отворене су школе, занатске радионице и трговине. Град је био важан центар за околна сеоска подручја, познат по виноградарству, сточарству и текстилној индустрији. У том периоду подигнута је и значајна архитектура у стилу академизма и сецесије, што се и данас може видети у старом градском језгру.
У оба светска рата Књажевац је поднео велике жртве. Током Другог светског рата, био је под окупацијом, али и значајан центар отпора. После рата, у социјалистичкој Југославији, град се индустријски развија, нарочито у текстилној и прехрамбеној индустрији. Основане су фабрике, а број становника се повећавао.
Данас је Књажевац мирно место са богатом културном традицијом и важан туристички центар источне Србије. У близини града налази се Стара планина, која је позната по зимском туризму, као и бројним природним лепотама. Такође, град је познат по етнолошком наслеђу, нарочито традиционалној архитектури Тимочке Крајине и музејским збиркама које чувају сећање на богат историјски развој овог краја.
Историја Књажевца представља пресек различитих епоха, народа и култура, што га чини посебно вредним местом у историјској мапи Србије.
Фото-ТО Књажевац
