Завичајни музеј Књажевац негује вредну колекцију зубуна из 19. и 20. века – једног од најлепших делова женске народне ношњ. Ова народна нишња типична је за тимочко-заглавски крај. Реч је о одевним предмету без рукава, тачније дугом прслуку од белог домаћег сукна, богато украшен и извезен претежно црвеном, црном, зеленом и плавом вуном, као и белим памучним концем. По ивицама је украшен нашивеном црвеном чохом и мрким вуненим гајтаном, а облачио се преко јелека. Носили су га многи народи широм Балканског полуострва.
Део јединствене колекције таквих зубуна негује и чува Завичајни музеј у Књажевцу док је целокупна колекција приказана на изложбама широм Србије. Први пут представљена је књажевачкој публици 2019. године, а од тада редовно гостује у многим градовима у земљи.
Кустос етнолог Завичајног музеја Књажевац Јелена Куртић објашњава да изложба има за циљ да прикаже избор из традиционалног живота становника овог краја. Изложени предмети су ризница богате културне традиције и незаменљиви извор сазнања животних прилика из наше прошлости.
“На основу самих предмета, који су каталошки обрађени, као и уз коришћење стручне литературе, анализирана је цела колекција зубуна Завичајног музеја Књажевац. Притом је дат кратки приказ начина одевања у овом делу Србије у 19. и првој половини 20. века. Колекцију чини 24 предмета, који су набављани у периоду од 1972. до 2018. године. На изложби је приказано 16 предмета”, казала је Јелена.
Током 40 година постојања књажевачког музеја, збирке су се богатиле разноврсним материјалом. На жалост, немогуће је све те предмете изложити у оквиру сталне поставке, због чега се на изложбама представљају сви детаљи и примерци ове народне ношње.
“Изложбе оваквог типа пружају нам могућност да посетиоце упознамо са предметима које чувамо у нашим депоима и пружимо им ширу слику о нашем културном наслеђу. Зубун је један од првих етнографских предмета који су пристигли у наш музеј, што је један од разлога зашто је био предмет ове изложбе”, рекла је она.
Овај одевни предмет користиле су жене и девојке током целе године, и лети и зими. Неоспорно практичан, привукао је пажњу истраживача 19. и 20. века и представља један од најрепрезентативнијих одевних предмета у српској народној ношњи. Зубун је један од најстаријих одевних елемената на јужнобалканском простору, као и у српској народној ношњи, посебно у структури женског одевног обрасца.
“Зубун се у овим областима веома разликује, што га чини још занимљивијим за истраживање”, појашњава Јелена.
Оно што се истиче на зубуну у тимочко-заглавским областима је богати везени украс. Код свих зубуна ивице су опточене црним гајтаном, а местимично је аплицирана и црвена чоха, као и ресе „китке“, од црне и црвене вуне.
“Везле су их и носиле девојке и млађе жене. Нарочито се пазило да свадбена ћурдија буде што лепше извезена. Интересантна је и појава краћих и дужих реса као и појава кићанки, али и памучних тканина у изради и украсу зубуна у области источнобалканског корпуса. Богато изведен вез рађен је углавном у виду цветних стилизованих форми кроз геометријску орнаментику -круг и крст са пратећим симболичким значењима. Украс изведен на зубуну може се сматрати и статусним симболом, али је свакако новијег порекла. Изразита црвена боја чоје која преовлађује у грађи, мотиви рађени црвеном вуном јер, по веровању, црвена боја одбија уроке, штити од демона, симболише здравље и борбеност, затим кружни орнаменти, као и називи који прате употребу црвених квалитетних тканина попут скерлета и свиле, могу се посматрати као скуп симболичких и материјализованих рефлексија српског средњег века”, истиче Јелена.
У другој половини 20. века, под утицајем и развојем градске културе, зубун је замењен новим облицима одевних предмета.
Изложба је, осим у Књажевцу, излагана у Народном музеју у Зајечару, Музеју рударства и металургије у Бору, Музеју у Кикинди, Музеју у Мајданпеку и Музеју Крајине у Неготину.
Извор-Глас југа.рс